21. februar 2005.


OTKRIVEN NAJBRŽI PULSAR
Astronomi Univerziteta u Southamptonu su otkrili pulsar X zraka sa najbržom do sada otkrivenom rotacijom - 600 puta u sekundi. Ovo je ujedno i prvi objekat ove vrste koji je otkrio evropski teleskop "Integral". Dalje analize su ukazale da je pulsar deo binarnog sistema u kome dve zvezde kruže jedna oko druge u periodu od 2,5 sata. Zvezde su udaljene jedna od druge otprilike kao Mesec od Zemlje.

GALAKTIČKA JATA
Samo milijardu godina nakon Velikog Praska, jata galaksija su se već počela formirati. To je zaključak je osmatranja izvršenih Subaru teleskopom. Ovo je mnogo ranije nego sto su astronomi očekivali, a to takođe pokazuje da se galaksije nisu morale potpuno formirati
pre nego što su počele da se organizuju u jata. Tim naučnika iz Japana je proučavao stotine galaksija udaljenih oko 12,7 milijardi svetlosnih godina, uočivši da se mnoge formiraju u mala jata pre nego što su proizvele i neke od svojih prvih zvezda.

AURORA NA SATURNU
Na neki način aurora na Saturnovim polovima je slična aurorama na Zemljinom južnom i severnom polu. Ali aurore Zemlje i Saturna su iz drugih razloga ipak  veoma različite, i to je misterija koja zaokuplja pažnju naučnika još od otkrivanja aurora pre 25 godina. Saturnove aurore mogu svetleti tokom više dana dok zemaljske aurore traju tek  više minuta. Naučnici su uz pomoć teleskopa Habl i letelice Cassini načnili novu teoriju kako uzajamni uticaj Saturnovog magnetnog polja i Solarnih vetrova proizvodi ove aurore. Nalazi ukazuju da aurora na Saturnu varira iz dana u dan kao i na Zemlji, ponekad se krećući okolo, dok ponekad ostaje stacionarna. Ali u poređenju sa Zemljinom aurorom gde sjajnost traje oko 10 minuta, na Saturnu aurora traje danima. Osmatranja su takođe pokazala da Sunčevo magnetno polje i Solarni vetrovi možda imaju mnogo veću ulogu u aurorama na Saturnu nego što se prethdno smatralo. Hablovi snimci pokazuju da aurora ostaje nepomična dok se planeta rotira, ali snimci takođe pokazuju da se aurora ponekad i kreće zajedno sa Saturnom koji rotira oko svoje ose, kao što je slučaj i na Jupiteru.

CRNE RUPE
Istraživači su uz pomoć Chandra X-Ray teleksopa pokušali da uvide koliko velike supermasivne crne rupe mogu nastati, načinivsi detaljan popis ovih misterioznih objekata. Ovo su ogromne crne rupe, čija se masa izražava u masama više miliona Sunca, a koje se nalaze u centru skoro svake galaksije. Najveće od njih dostizu 100 miliona Solarnih masa i ovu masu one relativno brzo dostignu, nakon čega im ponestane materijala za konzumiranje. Manje crne rupe čija je masa između 10 i 100 miliona Solarnih masa, su mnogo štedljivije sa svojim gasom i prašinom koje konzumiraju i one još uvek nastavljaju da rastu.

SMART - 1
Iako je sonda SMART-1 tek stigla do Meseca, kontrolori Evropske svemirske agencije su odlučili da produže misiju za još jednu godinu, tj. do avgusta sledeće godine.

14. februar 2005.

BUDŽET NASE ZA 2006. GODINU
Američka Bela Kuća je objavila budžet za sledeću godinu. U budžet je uključeno i  16,45 milijardi dolara za potrebe Nase, što predstavljanja povećanje od 2,5% u odnosu na prethodnu godinu. Međutim u sredstva dodeljena Nasi nisu uključena i sredstva za  spasavanje teleskopa Habl. Naime za čuveni teleskop izdvojeno je sveta 75 miliona dolara što će jedva biti dovoljno za robota koji će uputiti teleskop Habl sigurnom putanjom, kada dođe vreme da se teleskop uništi. Budžet obezbeđuje 9,6 milijardi dolara za nauku, istraživanja i aeronautiku, i 6,7 milijardi dolara za šatlove i Svemirsku Stanicu.

GALAKSIJE BEZ ZVEZDA
Inžinjeri su nedavno opremili "National Science Foundation`s (NSF)" Arecibo teleskop sa novim instrumentom koji bi mogao pomoći otkrivanju galaksija koje nemaju zvezde. To su takozvane "tamne galaksije". Instrument je nazvan ALFA (Arecibo L-Band Feed Array) i to je u osnovi digitalna kamera koja omogućava radio teleskopu da primi informacije sedam puta brže nego do sada. Istraživači će proučavati grupe galaksija u nameri da otkriju kojom brzinom one pretvaraju gasove u zvezde. Očekuje se da će naučnici sa ovim novim instrumentom biti u mogućnosti da otkriju i područja bogata vodonikom a koja inače nisu vidljiva za optičke teleskpe.

ZVEZDA KOJA NAPUŠTA NASU GALAKSIJU
Astronomi Harvard-Smithsonian centra za astrofiziku su otkrili zvezdu koja brzinom od preko 2,4 miliona km/h napusta našu galaksiju. Zvezda se najverovatnije kreće ovom velikom brzinom usled njenog bliskog susreta sa supermasivnom crnom rupom u centru
naše galaksije. Zvezda je verovatno prišla suviše blizu gde je uhvaćena gravitacijom crne rupe, koja ju je zatim "katapultirala" na put koji će je izvesti izvan galaksije. Zvezda sadrži mnoge teže elemente od vodonika i helijuma, zbog čega astronomi veruju da je nastala u jednom od zvezdanih porodilišta u blizini centra galaksije.

NAJMANJA VANSOLARNA PLANETA
Astronomi Penn Univerziteta i Caltech-a su pronašli do sada najmanju vansolarnu planetu, koja orbitira oko pulsara udaljenog 1.500 svetlosnih godina. Mala planeta, četvrta otkrivena oko pulsara, ima masu 1/5 Plutona, i orbitira na otprilike istoj distanci kao pojas asteroida oko Sunca. Pulsar se okreće velikom brzinom oslobađajući radijaciju pulsevima u veoma pravilnom vremenskom periodu. Kolebljivost u pulsevima upravo zato može biti korišćena za izračunavanje orbita planeta oko pulsara i to do veličine većeg asteroida.

SOLARNI SISTEM OKO BRAON PATULJKA
NASA Spitzer teleskop je otkrio disk prašine i planetarnog materijala koji okružuje braon patuljka ekstremno male mase. Braon patuljak koji ima oznaku OTS 44, ima masu jednaku masi 15 Jupitera, i nalazi se udaljen 500 svetlosnih godina u sazvežđu Kameleona. Prethodno otkriveni najmanji poznati braon patuljak sa takvim diskom je bio dva puta masivniji. Naučnici se sada pitaju da li bi se pogodni uslovi za život mogli formirati oko tako malog i bledog patuljka.