Make your own free website on Tripod.com

Sunčev sistem Galaksija Meteori Asteroidi Verovanja Zanimljivosti
Rečnik Vesti Arhiva Linkovi Download Kontakt

 

 Burja

Preuzeto iz Astronomskog magazina 

Sredinom 50-tih godina prošlog veka u vreme hladnog rata i trke u naoružavanju supersila, a posle izvršenih uspešnih nuklearnih proba pojavila se potreba za raketama nosačima sposobnim da dolete na teritoriju protivnika.

Kako je OKB 1 NII- 88 (Konstruktorski biro Koroljova) već uveliko radio na razvoju raketa R-5 i R-7 odlukom saveta ministara SSSR od 20.05.1954. vezanu za konstrukciju interkontinentalnih krilatih raketa dat je nalog Ministarstvu avijacije za konstrukciju istih. U projektovanje su bila uključena paralelno 2 biroa koji su svaki za sebe nezavisno razvijali vrlo sličnu ideju. Krilata raketa dometa 8000 km, brzine veće od 3 Maha, sa bojevom glavom težine između 2,1 i 3,5 tona.

OKB 301 (konstruktorski biro Lavočkin) razvija svoj projekat pod imenom BURJA (sa oznakom proizvod 350, i kasnije modifikacije V-350, La-350)

OKB 23 (Konstruktorski biro Mjasiščev) razvija svoj projekat pod imenom BURAN (Proizvod 40).

Naučni rukovodilac oba projekta je bio budući predsednik akademije nauka Mistislav Vsevoldovič Keljdis. Kako projekat Buran nije odmakao dalje od crtaćih stolova i nije nikad poleteo (napravljen 1 primerak moguće za aerodinamička ispitivanja) pažnju ću posvetiti Burji. Glavi konstruktor Burje je bio Naum Semenovič Černjakov. Planovi Lavočkina su bili da razvijenu tehnologiju evoluira u šatl sa ljudskom posadom.

U vreme izrade i konstrukcije Burje prvi put u SSSR-u je primenjen titanijum kao material sposoban da podnese visoke temperature i uvedena prva tehnologija varenja titanijuma.

Telo rakete je imalo cilindričnu formu malo suženu u prednjem i zadnjem delu. Celom dužinom rakete je prolazio kanal za dovod vazduha u vazdušni nadzvučni reaktivni motor (na zapadu su ovi motori nazvani RAM JET) RD 12 (kasnije RD12U) konstruktorskog biroa OKB-670 M.M. Bondarjuka koji je obezbeđivao potisak od 7,75 tona. Raketa je imala dva buster motora R-11 (najsličniji današnjem SCUD projektilu) koji su davali potisak 65 tona svaki. Startna težina celog kompleksa je bila 95 – 97,2 tone.

Inercijalni navigacioni sistem je razradio tim pod rukovodstvom G. Tolstousova, astronavigacioni sistem tipa “Zemlja” pod rukovodstvom R. G. Cackijana (OKB-165). Instrumentalni kompleks “Volhov” je razradio OKB NII 49. Raketni nosac i transporter (Povratna Železnička platforma) je delo Vladimira Petrova.

Projektom je bilo predviđeno da Burja poleće sa vertikalnog lafeta, posle dostizanja planirane brzine na visini od oko 17500 m bi se odvajale buster rakete. Raketa bi dostizala visinu od 25 kilometara odakle bi se vršilo odvajanje bojeve glave. Po rezultatima ispitivanja otklon od cilja nije bio veći od 10 km.

Proizvodnja je poverena avio fabrici br 18 iz Kjuibiševa. Probni poligon je izgrađen u Vladimirovki južno od vojne vazduhoplovne baze Kapustin jar. Septembra 1955. godine je završena tehnička dokumentacija. 1956. je proizvedena prva raketa. Iste godine se vrši redizajn zbog zahteva da se težina bojeve glave poveća sa početnih 2100 kg na 2350 kg. 1957. godine počinju pripreme za prvo lansiranje.

Posle obavljenih 12 ispitnih letova program se odlukom vlade 138-48 od 05.02.1960. gasi. Ova odluka je sa tehničke strane bila nerazumna jer je program počeo da pokazuje odlične rezultate. Osvojena je kompletno nova tehnologija. Međutim program se ugasio iz čisto ekonomskih razloga, bio je preskup. Već su bile usvojene i ušle u serijsku proizvodnju rakete R-7, R-9, i R16 konstruktora Koroljova koje su bile daleko jeftinije za izradu od Lavočkinovih. Sam Lavočkin je pokušao da spase program tako što je marsevsku letelicu hteo da prepravi u bespilotnu letelicu za fotoosmatranje a kasnije i u pilotiranu letelicu sa ljudskom posadom. Pa su neki radovi i otpočeli na tome u februaru 1960. Poslednjih 5 letova je i obavljeno sa ciljem da se ispita ova mogućnost bespilotnih špijuniranja i usvoji nova tehnologija.. Sve je govorilo da je projekat uspešan. Postavljeni su temelji za nešto sasvim novo u to vreme. Motor je bio dobar. Pokazao izvrsnu izdržljivost sa preko 6 sati neprekidnog rada u ekstremnim uslovima. Potisak je dostizao i do 12900 kgc. Međutim smrću direktora konstruktorskog biroa Semjona Lavočkina 1960. godine okončane su sve aktinosti na ovom veličanstvenom poduhvatu. Neke današnje metode ispitivanja raketa su upravo zasnovane na osnovu ispitivanja vršenih na Burji. Projekat se vodio kao strogo poverljiv sve do završetka hladnog rata i pada berlinskog zida. Velika je verovatnoća da su iskustva sa ovog projekta uzeta u razmatranje pri gradnji šatla Buran.

HRONOLOGIJA LETOVA

1.08.1957. Prvi pokušaj – lansiranje otkazano 

Zadatak je bio da se izvrši testiranje rada prve faze buster motora. Zaštitni sistem je otkazao lansiranje zbog kvara ventila OT-155 na jednoj od buster raketa. Raketa skinuta sa platforme, skinuti busteri sa rakete, provereni i ponovo vraćeni.

1.09.1957. Burja let 1

Zadatak kao iz predhodnog pokušaja. Posle lansiranja su se prerano otvorili usmerivači. Raketa je uspešno napustila lansirnu rampu ali zbog nepravilnog usmerenja okrenula i eksplodirala

30.08.1957. Burja let 2

Zadatak iz predhodna 2 pokušaja. Otkaz turbo pumpe buster motora u 30 sekundi, opada ubrazanje i dalji let se prekida.

21.03.1958. Burja let 3 

Zadatak iz predhodna 2 pokušaja. Planirano je da let traje 96 sekundi. Let je trajao 63 sekunde. Tokom leta je došlo do više vibracija koje su prouzrokovale nestabilan let. U 60- toj sekundi leta autopilot obara raketu u poniranje.

28.04.1958. Burja let 4

Masa je redukovana za 30%. Tankovi 2 i 3 punjeni su gorivom a 1 i 4 su ostali prazni. Busteri 100% puni gorivom. Manje izmene izvedene na turbopumpi buster motora. Let je trajao 81 sekundu i otkazan je zbog kvara u električnom kolu koje je dovelo do preranog gašenja buster motora.

22.05.1958. Burja let 5

Isti parametri kao iz predhodnog leta. Let je trajao 120 sekundi. Busteri su radili normalno i isključili u 90,5 sekundi leta. Brzina letelice je bila 2,95 – 2,97 Mah, visina17300 m. Faza odvajanja prošla normalno. Glavni marsevski motor uključen. Aerodinamički senzori i difuzori radili normalno.

11.06.1958. Burja pokušaj leta – lansiranje otkazano

Zbog problema u jednom od buster tankova sigurnosni sistem otkazao let na 6 sekundi do poletanja.

03.07.1958. Burja let 6

Posle pokušaja od 11.06.1958. busteri su zamenjeni. Let je trajao 56 sekundi prekinut zbog otkaza kola u autopilotu.

13.07.1958. Burja let 7 

Tankovi marsevske rakete 1 i 4 prazni. Let je trajao 96 sekundi. Tokom odvajanja bustera let je postao nestabilan i nije mogao da dostigne tačku predviđenu za rad marsevskog motora.

10.09.1958. Burja let 8 

Tankovi marsevskog motora 1 i 4 prazni. Busteri radili normalno. Marsevski motor pokrenut pri brzini 2,95 -3 Mach. U 95 sekundi leta se javljaju problemi sa odvajanjem bustera, protok vazduha kroz marsevski motor postaje asimetričan. javljaju se problemi u potisku. Pada pritisak u tanku 3 marsevskog motora i u 160 sekundi leta on eksplodira.

28.12.1958. Burja let 9 

Tankovi marsevskog motora 1 i 4 prazni. Let trajao 309 sekundi (najduže do tada). Raketa je eksplodirala zbog eksplozije u jednom od praznih tankova. Busteri radili normalno. Odvajanje proslo normalno. Brzina 3,3 – 3,4 Mach – veća od očekivane.

20.02.1959. Burja pokušaj leta – lansiranje otkazano

Zbog problema u jednom od buster tankova sigurnosni sistem otkazao let.

29.03.1959. Burja let 10 

Tankovi marsevskog motora 1 i 4 prazni. Let trajao 25 minuta i 20 sekundi. Prelet 1315 km. Busteri i odvajanje radili normalno. Nisu primećene nikakve vibracije. Sistem vaznušnih senzora (SVD) radio nenormalno. Kao rezultat redukcija ubrzanja pre planirane.

19.04.1959. Burja let 11

Lansiranje posle pokušaja 20.02.1959. Jedan buster zamenjen. Let trajao 33 minuta 30 sekundi daljine 1766 km pri brzini 3,15 Mach i visini 17000 m.

2.10.1959. Burja let 12

Prvi let sa punim tankom 4 marsevskog motora. Busteri su unapređeni (bez ventila OT – 155) Verzija S2.1150 umesto S2.1100. marsevski motor unapređen RD-012U umesto RD-012. Prva faza prosla bez grešaka. Odvajanje bustera prošlo normalno. Paljenje marsevskog motora na 16800 m pri brzini od 2,87 Mach. SVD senzori radili sa greškom. Donesena odluka da se isključe i nastavi let sa samo astronavigacijom. Postignuta brzina 3,2 Mach Let rajao 10 minuta 17 sekundi. Planirani zadatak izvršen.

05.02.1960 Projekat Burja zaustavljen

Dekretom vlade 138-48 Prekinuti sve radove na projektu 350 (Burja). Test letovi preostalih već gotovih letelica će se izvršiti do kraja godine u tehnološke svrhe.

20.02.1960. Burja let 13 

Izvršen kompletan let sa astronavigacionim sistemom. Raketa uspešno letela 5500 km

06.03.1960. Burja let 14

Planirano da se izvrši kompletan let sa astronavigacijom. Zbog Nestabilnog rada marsevskog motora i velikog napadnog ugla na difuzoru (5-80) let prekinut u 26 minutu. Prelet 1500 km.

23.03.1960. Burja let 15

Planiran let Vladimirovka – luka Ozerni. Ukupna tezina 97215 kg u marsevskom delu 34680 kg. Marsevski motor upaljen pri brzini 2,85 Mach. Busteri odvojeni pri brzini 3,2 Mach. Astronavigacija uključena orjentacija prema zvezdama ostvarena u 114 sekundi leta. Marsevska faza leta počinje na visini 18000 m Raketa preleće 6500 km rute za 2 sata i 4 minuta na visini između 18000 i 24500 m bri brzinama od 3,2 – 3,15 Mach. U 118 minutu leta je istrošeno svo gorivo. U 121 minutu je dat nalog za samouništenje koji nije uspeo. Let se produžava do pada u 124 minutu.

16.12.1960. Burja let 16 

Izvršen test nove astronavigacione opreme AN- 2Sh koja je imala mogućnost orjentacije i u dnevnim i u noćnim uslovima leta. Izvršen prelet 6425km pri brzini 3,1-3,2 Mach Let je prekinut tek pošto je svo gorivo izgorelo.

U nekim spisima postoji podatak da je Burja napravljena u ukupno 18 primeraka i izvršila 17 letova. Ja nisam uspeo da dođem do podataka o 17 letu niti kog datuma je on obavljen.

TEHNIČKE KARAKTERISTIKE

OPIS

Konstrukcija    

OKB 301 S. A. Lavockina

Oznaka

Proizvod 350, V-350, La-350

Tip

Krilata raketa zemlja-zemlja

Prvi start

01.09.1957

GEOMETRIJA I MASA

 

Buster

Marsevska

Dužina rakete   m

19,88

 

Dužina stepena m

18,9 

18

Prečnik tela m 

1,45 (1,6) 

2,2

Rastojanje medju blokovima m

5,2

 

Visina rakete m

 

6,642

Raspon krila m

 

7,746

Površina krila m2

 

60

Poletna masa kg

7215

 

Masa stepena kg 

2x27000

13000

MOTORI

Broj motora  

2x4

1

Motor

S2.1150 (S2.1100)

RD 12 U (RD 12)

Potisak

2x 68400

7650

Gorivo

azotna kiselina/amini

kerozin

LETNE KARAKTERISTIKE

Brzina

maksimalna

3,3 Mach

Marsevska

3,1-3,2 Mach

Visina leta

 

18000 – 24500m

Dužina leta

planirana

8000 km

Postignuta

6500 km

Izvori i informacije

Bespilotne letelice

Ganin/Karpenko/Kolnogorov/ Perrov – Nevski baston 1999

Burja i Buran

Zeleznjakov1998

Burja u vazduhu

Sevaljev/Fomicev

Krilata raketa Burja

Enciklopedija

Burja 

Lavockin asocijacija

Dugi put do Burje

Jeftijev 1996