Biser Sunčevog sistema

Galileo Galilej je otkrio svojim slabim teleskopom da Saturn ima neke " dodatke". Veliki naučnik je kasnije u svojoj knjizi objavio anagram koji šifrovano govori o njegovom otkriću - " Osmotrio sam najvišu trojnu planetu ". Zbog slabosti svog teleskopa Galilej je smatrao da pored Saturna lebde još dva nebeska tela. Kasnije je holandski naučnik Kristijan Hajgens utvrdio da su to bili spoljni rubovi prstena koji okružuje ovu planetu.

Saturn je ogromna i pretežno gasovita planeta, čija je masa bez obzira na ogromne razmere, svega 95 puta veća od Zemljine, dok mu je ekvatorijalni prečnik sa sve atmosferom oko 120000 km. Gustina Saturna je manja od gustine vode - 0, 7, što znači da je gustina Zemlje 7, 5 puta veća od Saturnove, iako je naša planeta 760 puta manja od njega. Zato je jedan astronom rekao: " Kada bi se u svemiru našao dovoljno veliki okean vode, onda bi Saturn u njemu plivao" .

S obzirom na ove parametre, može se zaključiti da 4/5 planete sačinjavau gasovi, a svega 1/5 teške materije - metali i minerali, od kojih se sastoji njegovo jezgro. Sa druge strane Saturnova atmosfera je mnogo veća čak i od Jupiterove i dostiže debljinu od 28000 km, dok se za prečnik jezgra pretpostavlja da iznosi oko 64000 km - što je oko 5 puta veće od cele Zemlje. Prema postojećim naučnim modelima Saturnovo jezgro se sastoji od gvozđa, olova i cinka i okruženo je slojem leda od smrznute vode, amonijaka i nekih teških gasova. Tamo gde se završava ta masovna sleđena lopta, počinje gasovita atmosfera. Od Sunca je udaljen oko 1, 5 milardu km, i zato prima oko 15% Sunčeve energije koje mi dobijamo. Zato temperatura na spoljnoj površini njegove guste atmosfere iznosi oko - 150 ⁰C.

Izvan atmosfere Saturna nalaze se njegovi prstenovi, čiji je jedinstven izgled naveo astronome da ga nazovu " biser sunčevog sistema". Kristijan Hajgens, koji je u drugoj polovini 17. veka prvi ugledao čitav prsten, tvrdio je da je Saturnov pojas veoma tanak i nagnut prema ravni Zemljine orbite. Zbog toga se on jednom u 15 godina bočno okrene prema Zemlji i postane nevidljiv; to pomračenje traje godinu dana.

Vec prva naučna osmatranja su pokazala da ne postoji jedan prsten, nego četiri. Danas znamo da oni nisu kompaktni i jedinstveni objekti, jer se kroz njih vidi sjaj zvezda. Poznati ruski naučnik S. Kovaljevska došla je do zaključka da su prstenovi zapravo rojevi malih čvrstih tela koja rotiraju oko planete, pri čemu se svaki deo - čija veličina iznosi od nekoliko cm do nekoliko metara - kreće i ponaša kao nezavisni satelit planete.

Izvan zone prstenova nalazi se deset Saturnovih satelita. Prečnik svakog premašuje 300 km, a Titan ima prečnik od 5700 km. On je i najveći satelit u Sunčevom sistemu, veći je od planete Merkur. Utvrđeno je da ima i sopstvenu atmosferu ( metan i amonijak ) . Titan je pogodniji za pruočavanje nego Saturn, pa planovi za buduća istraživanja džinovske planete uključuju i osmatranje ovog meseca.

Poseta Saturnu: dok orbitalna sonda nastavlja obilazak, kapsula se spušta u atmosferu.

VRH