Mars

To je četvrta planeta unutrašnjeg Sunčevog sistema znan još i kao "Crvena planeta" zbog svoje crvenkaste boje. Mars je jedan od četiri terestričkih planeta prečnika samo nešto manjeg od polovine Zemljinog. Dugo vremena se smatralo da je Mars uz Zemlju jedina planeta u Sunčevom sistemu na kojem bi moglo biti života. To mišljenje je u 19. veku potaknuo Percival Lowell koji je tvrdio da na površini Marsa vidi mrežu pravilnih kanala koji nikako ne mogu biti delo prirode. Kasnije se pokazalo da je to bila optička varka i da na Marsu ne postoje nikakvi kanali, ali je to ipak potaknulo veće istraživanje Marsa tako da je Mars do danas najistraživanija planeta Sunčevog sistema. Prema njemu su poslane brojne misije. To su bili Mariner 4 1965. godine, Mariner 6 i 7 1969. godine, Mariner 9 1971. godine i Mars Pathfinder 1997. godine. Misije Viking 1 i 2 1976. godine su sadržavale i orbitere i landere (letilice koje se spuštaju na površinu planete). Najnovija misija u orbiti Marsa je Mars Global Surveyor koja je još uvek u toku.

Relativno mala gustina Marsa pokazuje da se 25% njegove mase nalazi u gvozdenom jezgru. Zbog tog gvozdenog jezgra Mars ima slabo magnetno polje (oko 1% Zemljinog) ali se veruje da je u prošlosti bilo puno jače. Kora mu je bogata magnezijumovim gvožđe silikatom i Fe oksidom koji Marsu daju crvenkastu boju. Marsova atmosfera se sastoji od 95.3% CO₂ , 2.7% molekularnog N, 1.6% Ar i O u tragovima što ga uz velike promene temperature čini nepovoljnim za život kakav mi poznajemo. Atmosferski pritisak je samo 0.7% Zemljinog. Temperatura na Marsovoj površini se jako menja sa promenom visine tako da promena od samo 2 metra može uzrokovati promenu u temperaturi i do 40°C. Zavisno od Marsovog godišnjeg doba na površini se pojavljuju velike pešćane oluje koje mogu biti veličine Tihog okeana. Polarni predeli na Marsu su prekriveni mešavinom vodenog leda i čvrstog CO₂. Na površini Marsa se mogu videti kanjoni i pojave nalik na presušena korita reka koje pokazuju da su Marsom u prošlosti najverovatnije tekle velike reke.

Oko Marsa kruže u kružnoj putanji u ekvatorijalnoj ravnini dva satelita Phobos i Deimos. Ova dva meseca se po građi toliko razlikuju od Marsa da se veruje da nisu nastali od materijala koji je ostao prilikom stvaranja Marsa već da su to asteroidi uhvaćeni Marsovom gravitacijom.

 VRH