Make your own free website on Tripod.com

Sunčev sistem Galaksija Meteori Asteroidi Verovanja Zanimljivosti
Rečnik Vesti Arhiva Linkovi Download Kontakt

Mars

 

mars.gif (3163 bytes) 

To je četvrta planeta unutrašnjeg Sunčevog sistema znan još i kao "Crvena planeta" zbog svoje crvenkaste boje. Mars je jedan od četiri terestričkih planeta prečnika samo nešto manjeg od polovine Zemljinog. Dugo vremena se smatralo da je Mars uz Zemlju jedina planeta u Sunčevom sistemu na kojem bi moglo biti života. To mišljenje je u 19. veku potaknuo Percival Lowell koji je tvrdio da na površini Marsa vidi mrežu pravilnih kanala koji nikako ne mogu biti delo prirode. Kasnije se pokazalo da je to bila optička varka i da na Marsu ne postoje nikakvi kanali, ali je to ipak potaknulo veće istraživanje Marsa tako da je Mars do danas najistraživanija planeta Sunčevog sistema. Prema njemu su poslane brojne misije. To su bili Mariner 4 1965. godine, Mariner 6 i 7 1969. godine, Mariner 9 1971. godine i Mars Pathfinder 1997. godine. Misije Viking 1 i 2 1976. godine su sadržavale i orbitere i landere (letilice koje se spuštaju na površinu planete). Najnovija misija u orbiti Marsa je Mars Global Surveyor koja je još uvek u toku.

Relativno mala gustina Marsa pokazuje da se 25% njegove mase nalazi u gvozdenom jezgru. Zbog tog gvozdenog jezgra Mars ima slabo magnetno polje (oko 1% Zemljinog) ali se veruje da je u prošlosti bilo puno jače. Kora mu je bogata magnezijumovim gvožđe silikatom i Fe oksidom koji Marsu daju crvenkastu boju. Marsova atmosfera se sastoji od 95.3% CO2 , 2.7% molekularnog N, 1.6% Ar i O u tragovima što ga uz velike promene temperature čini nepovoljnim za život kakav mi poznajemo. Atmosferski pritisak je samo 0.7% Zemljinog. Temperatura na Marsovoj površini se jako menja sa promenom visine tako da promena od samo 2 metra može uzrokovati promenu u temperaturi i do 40°C. Zavisno od Marsovog godišnjeg doba na površini se pojavljuju velike pešćane oluje koje mogu biti veličine Tihog okeana. Polarni predeli na Marsu su prekriveni mešavinom vodenog leda i čvrstog CO2. Na površini Marsa se mogu videti kanjoni i pojave nalik na presušena korita reka koje pokazuju da su Marsom u prošlosti najverovatnije tekle velike reke.

Oko Marsa kruže u kružnoj putanji u ekvatorijalnoj ravnini dva satelita Phobos i Deimos. Ova dva meseca se po građi toliko razlikuju od Marsa da se veruje da nisu nastali od materijala koji je ostao prilikom stvaranja Marsa već da su to asteroidi uhvaćeni Marsovom gravitacijom.

Razdaljina od Sunca srednja 227,94 miliona km = 1,524 a.j.
maksimalna 249,1 miliona km = 1,666 a.j.
minimalna 206,77 miliona km = 1,381 a.j.
Siderički period 686,980 dana = 686,60 solova
Sinodički period 779,9 dana
Period rotacije 24 h 37 m 22,6 s = sol (Marsov dan)
Srednja orbitalna brzina 24,1 km`s
Nagib ose 23° 59´
Nagib putanje 1° 50´  59´´ ,4
Ekscentricitet putanje 0,093
Prečnik 6787 km
Prividni prečnik viđen sa Zemlje maksimalan 25´´,7
minimalan 3´´,5
Masa (Sunce = 1/M Marsa ) 3 098 700
Gustina (voda = 1) 3,94
Masa (Zemlja=1) 0,107
Zapremina (Zemlja=1) 0,150
1. kosmička brzina 5,03 km/s
Površinska gravitacija (Zemlja=1) 0,380
Srednja površinska tempetratura -23° C
Spljoštenost 0,009
Albedo 0,16
Najveća prividna veličina (magnituda) -2,8
Prividni prečnik Sunca gledano sa Marsa 21

 VRH