Merkur

Polazeći od Sunca Merkur je prva planeta Sunčevog sistema. (Jedno vreme se verovalo da postoji Suncu bliža planeta, pa joj je čak dodeljeno ime Vulkan).

Zbog blizine Suncu Merkur je težak za posmatranje, jer se nikad ne pojavljuje na tamnom noćnom nebu, vec se može videti jedino u sumrak ili zoru i to blizu horizonta, a tu svetlost prolazi kroz debele slojeve atmosfere koja ometa osmatranje (u drugim prilikama je ili ispod horizota ili ga zaslepljuje Sunce). Zbog ovoga Nikola Kopernik, tvorac Heliocentričnog sistema, nikad nije uspeo da vidi Merkur i na to se požalio pred kraj života.

Za Merkur se zna još u praistorijsko doba. Najstariji zapis o posmatranju ove planete potice od poslednjeg velikog astronoma antičkog doba Ptolomeja i to od 15. novembra 265. godine pre nove ere. Detaljnije podatke o Merkuru dobijamo tek ovog veka posredstvom američke svemirske sonde Mariner 10. Letilica je lansirana 3.11.1973. da bi 29.3.1974. prošla blizu Merkura i poslala 647 fotografija njegove površine.

Sonda je, kružeći oko Sunca, još dva puta došla u neposrednu blizinu planete (21.9.1974. i 16.3.1975.) pre nego što je (24.3.1975.) izgubljen kontakt sa njom.

Na osnovu podataka Marinera 10 načinjena je mapa 35% Merkurove površine. Reljef Merkura je sličan Mesečevom pošto je izrovan kraterima.

Mala masa Merkura onemogućava postojanje atmosfere na njemu (o čemu govori i mali albedo), ali je detektovana izvesna količina helijuma što je verovatno posledica radioaktivnog raspadanja površinskih stena ili solarnog vetra.

S obzirom na srednju gustinu Merkura i njegovu veličinu izvodi se zakjučak o čvrstom gvozdenom jezgru na koje otpada 70% Merkurove mase i 75% ukupnog prečnika.

VRH

Orbita Merkura je jako eliptična, tako da planeta prolazi na oko 49 miliona kilometara od Sunca u perihelu, dok u afelu Merkur prolazi na 75 miliona kilometara od Sunca. Dalje, Merkur kompletira jednu orbitu oko Sunca za samo 88 Zemaljskih dana. Trece, Merkuru treba 58,6 Zemaljskih dana, ili tačno dve trećine orbite, da se okrene jednom oko svoje ose. Kombinacija ovog kretanja ukazuje da jedan dan na Merkuru, od izlaska Sunca do zalaska Sunca, zahteva tri pune rotacije i dve orbite, ili 176 Zermaljskih dana. Merkur i Venera su jedina dva poznata sveta na kojima dan traje duže od godine.

p - perihel

a - afel

Merkurova izuzetno eliptična orbita samo još više komplikuje stvari. Zamislite da stojite na Merkurovom ekvatoru u samu zoru i u vreme kada je Merkur u najudaljenijoj tački od Sunca u svojoj orbiti (položaj 1 na slici dole). Temperatura bi bila 150° C ispod nule, dok bi do sredine jutra porasla na podnošljivijih 27° C. Sredina jutra bi na Merkuru došla posle 22 Zemaljska dana (položaj 2). Do podneva, koje dolazi 44 Zemaljskih dana kasnije (položaj 3), Merkur bi bio u perihelu i Sunce bi bi izgledalo dva do tri puta veće nego gledano sa Zemlje. Temperatura na planeti tada dostiže 430° C. Iako je Sunca u to vreme 11 puta sjajnije nego na Zemlji, nebo, u nedostatku atmosfere, je potpuno mračno.

VRH