Blizak susret

U sredu, 29. septembra 2004. kamena gromada će prozujati pored naše planete, ali na pristojnoj daljini od 1,5 miliona kilometara što je otprilike kao četiri razdaljine Meseca od Zemlje. (Kad se radi o bliskim prilazima tela pored Zemlje astronomi vole da rastojanja porede sa rastojanjem Meseca od Zemlje /384.000 km/ pa im to rastojanje dođe kao neka 'mala astronomska jedinica'). U katalogu asteroida ta gromada ima oznaku 4179 Toutatis. Ovo će biti najbliži prolaz tog asteroida još od 1353. godine, a tek 2562. on će nam prići bliže. Na žalost teleskopdžija sa severne Zemljine polulopte Toutatis će projezditi sazvežđem Teleskopa koje se vide samo sa južne hemisfere. Oni koji, dakle, žive 'naglavačke' (na južnoj polulopti) moćiće da ulove ovaj asteroid teleskpima od najmanje četiri inča (10 cm). Tog dana asteroid će imati sjaj 8,9 magnitude. Narednih dana asteroid prlezi u sazvežđe Jarca (Capricornus) ali mu tada, pošto se udaljava od Zemlje, sjaj opada (10m). Blizak prolaz Toutatisa će se dobro videti iz Australije i Novog Zelanda. Asteroid će proći na oko jedan stepen od zvezde Alfa Kentaura. Trebalo bi da se lako uoči jer će se prema okolnim zvezdama dobro uočavati njegovo brzo kretanje od 30˚na dan.

4179 Toutatis

Asteroid 4179 (ranija oznaka: 1989 AC) je otkrio C. Pollas 4. januara 1989. na fotografskoj ploči koju su pomoću teleskopa od 0,9 metara snimili Alain Maury i Derral Mulholland (svi iz Francuske) za vreme osmatranja Jupiterovih bledih satelita. Ime, Toutatis, asteroid je dobio po galsko-keltskom bogu koji je u popularnom crtanom romanu "Avanture Asteriksa" zaštitnik malog galskog plemena iz doba Julija Cezara (I vek pre nove ere). Toutatis spada u red opasnog kamenja jer prolazi blizu Zemlje (Near Earth Asteroids). Ima izrazito ekscentričnu orbitu koja je smeštena jednim delom u glavnom asteroidnom pojasu između Marsa i Jupitera, a proteže se sve do unutar Zemljine orbite oko Sunca. Po tome pripada porodici Apolo asteroida. Svoju orbitu obiđe jednom u četiri godine. Ravan orbite Toutatisa ima veoma mali nagib u odnosu na ravan Zemljine orbite oko Sunca. Zapravo, to je najmanji nagib od nagiba svih drugih asteroida koji presecaju Zemljinu putanju. Decembra 1992. Toutatis je bio u bliskom prolazu pored Zemlje i tada je snimljen radarom. Ovi snimci Toutatisa sugerisu postojanje dva objekta nepravilnog oblika, od oko 4 i 2,5 km, koji su verovatno u međusobnom kontaktu. Toutatis izbrazdan kraterima što govori o burnoj istoriji ovog kamena. Toutatis je jedan od najčudnijih objekata u Solarnom sistemu, sa izrazito nepravilnim oblikom i veoma složenom rotacijom. I neobičan oblik i čudna rotacija posledica su silovitog udara koji je u prošlosti doživeo ovaj asteroid. Njegova rotacije je rezultat dva različita ritma kretanja sa periodom od 5,4 i 7,3 Zemljina dana tako da se izgled Toutatisovog neba (za imaginarnog stanovnika) nikad ne ponavlja. Posledica čestog približavanja asteroida Zemlji je i ta da se njegova trajektorija za nekoliko narednih vekova ne može sa sigurnošću predvideti. Zapravo, od svih asteroida Toutatis ima najhaotičnije kretanje.

Od kako se osmatra Toutatis je nekoliko puta prolazio blizu naše planete:

8. decembra 1992. prošao je na 3,612,552 km,
29. novembra na 5,300,298 km,
31. oktobra na 11,050,092 km
29. septembra proći će na 1,549,719 km  i to će biti najbliži prolaz nekog poznatog asteroida ili komete sve do 2060. godine.

Evo još nekoliko podataka o ovom asteroidu:

Ekscentricitet orbite          0.633609
Inklinacija                        0.47
Apsolutna magnituda        15.236
Perihel                             0.9202 aj
Afel                                 4.103 aj
Orbitalni period u danima  1453.86

Iako Toutatis spada u bliske objekte u sledećih 60 godina nema nikakve opasnosti od njegovog udara o Zemlju. Nakon toga proračuni su sve manje pouzdani ali astronomi smatraju da je opasnost od od ovog asteroida ekstremno mala u sledećih nekoliko vekova.