17. april 2005.
Uredio    
Siniša Lavrnja

MATERIJA U CRNOJ RUPI
Profesor Univerziteta u Koloradu, Andrew Hamilton predviđa da samo najmanje crne rupe "rastegljuju" materijal svojom plimskom snagom, dok masivne crne rupe spaljuju materijal.
Njegova teorija se zasniva na tvrdnji da se velike crne rupe "guše" prevelikom količinom materijala, i da je njihovo okruženje supervrela plazma zagrejana do temperature od miliona stepeni koja zrači intenzivnom radijacijom.

ROJEVI MALIH CRNIH RUPA U RANOM SVEMIRU
Poznati astronom Martin Rees i tim naučnika iz Cambridge-a u Velikoj Britaniji, veruje da su se u ranom Svemiru nalazilirojevi minijaturnih crnih rupa. Naučnici veruju da su se ovi objekti formirali rano i da su njihovim spajanjem tokom vremena nastale supermasivne crne
rupe u centrima galaksija. Novija osmatranja kosmičke mikrotalasne pozadinske radijacije ukazuju da se Svemir zagrejao kada je bio star 400.000 godina, čemu bi jedini razlog mogalo biti zagrejavanje materijala u blizini ovih malih crnih rupa.

NOVI NASA MENADŽER
Michael Griffin je postao 11-ti NASA administrator, koga je za tu poziciju nominovao sam predsednik George Bush tokom marta meseca. Griffin je u obraćanju zaposlenima prošle nedelje, najavio da će se njegov rad fokusirati na povratak šatlova i dalja svemirska istraživanja u šta spada povratak astronauta na Mesec i eventualno nastavljanje ka Marsu tokom sledećih decenija.

BAZA NA MESECU
Iako se tek govori o planovima NASA-e za sletanje na Mesec, neki naunčici već gledaju dalje u budućnost, predlažući najbolje mesto za postavljanje stalne baze na Mesecu.
Ben Bussey sa John Hopkins Univerziteta smatra da je najprikladnije mesto Mesečev severni pol. Bussey smatra da se tu nalazi sve što je potrebno za bazu i dugotrajno ostajanje na njoj. Stalno prisustvo Sunčeve svetlosti, relativno stabilna temperatura i mnogo lunarne prašine. Kao bonus naučnik navodi pretpostvaku o postojanju ledene vode u tamnim kraterima na polu.

ORBITA VANSOLARNIH PLANETA
Kada su naučnici otkrili da planete koje kruže oko zvezde Upsilon Andromedae imaju veoma čudne orbite, nisu imali predstavu šta bi razlog tome mogao biti. Istraživači sa Berklay Univerziteta su sada načinili simulaciju koja prikazuje kako dodatna planeta može dati ostalim planetama potrebni početni zamajac potreban za objašnjavanje njihovih čudnih orbita. Da je rano na početku nastajanja slična planeta prošla kroz naš Sunčev sistem, sve planete u sistemu bi imale izuzetno različite orbite oko Sunca.

NOVI ROVER NA MARSU
Ako Spirit i Opportunity izdrže još koju godinu istraživaće crvenu planetu u društvu, jer će im se do tada pridružiti nov rover, "Mars Science Laboratory"  predviđen za lansiranje tokom 2009. godine. Biće to tri puta veći od trenutna dva rovera na Marsu, i nosiće sijaset naučnih instrumenata uključujući i "ChemCam", snažan laser koji bi mgao da ispari i analizira kamen sa daljine od 10 metara. Pokretan radioaktivnim reaktorom, rover ne bi zavisio od sunčanih panela za dobijanje energije.

NAJSTARIJA ZVEZDA
Astronomi iz Australijskog Nacionalnog Univerziteta smatraju da su pronašli jednu od najstarijih zvezda formiranih u Svemiru. Zvezda je nazvana HE 1327-2326 i ima najniži nivo gvozđa ikada pronađenih u jednoj zvezdi. Teški elementi kao gvozđe se formiraju samo u unutrašnjosti same zvezde, što navodi na zaključak da se He 1327-2326 mogla formirati pre nasledne generacije zvezda koje su posejale Svemir. Zvezda je osmatrana Subaru teleskopom i utvrđeno je da sadrži dva puta manje gvožđe od prethodne zvezde koja je držala taj rekord.

SEDNA
Većina objekata u Sunčevom sistemu je menjala površinu zahvaljujući sudarima sa asteroidima, malim stenama i kometama. Ali Sedna sa druge strane je provela svoj život u udaljenim delovima Sunčevog sistema i najverovatnije nije imala mnogo sudara. Jedini uticaj na nju su imali kosmičko zračenje i solarna ultraljubičasta radijacija. Astronomi smatraju da je Sedna nastala kao ledena, slično Plutonu i Charonu, ali da je zahvaljujući "prženju" koje je trajalo tokom milijardi godina, led transformisan u kompleksan "vodeni ugljenik" (hydrocarbon) sličan asfaltu.

KRAJ "VOYAGER" LETELICA
NASA danas ima 55 aktivnih kontrola koje prate trenutne letelice i misije. Od ovih 55 misija, čak 13 misija je produženo iznad planiranog roka. Uskoro bi sedam od njih moglo biti okončano. Do oktobra ove godine NASA bi mogla da prestane sa prikupljanjem podataka jednog od najuspešnijih projekata ikada. Iako Voyager 1 i Voyager 2 prelaze izvan granica Sunčevog sistema u međuzvezdani prostor, sastavljači budžeta u Vašingtonu su možda već zapečatili sudbinu ove dve letelice, iako bi nam one mogle još uvek pružiti obilje važnih podataka o našem Sunčevom sistemu i izvan njega tokom sledećih 15 godina.

vesti 29.3.2005. godine

TAMNA ENERGIJA
Novo astronomsko istraživanje sa ciljem otkrivanja izvora tamne energije koje ubrzava širenje svemira, trebalo bi da počne 2009. godine. Projekat Dark Energy Survey predviđa prikupljanje informacije sa oko 300 miliona galaksija, dosežući do skoro dve trećine istorije svemira. Planirano je da kamera od 520 megapiksela bude instalirana na 4-metarski Blanco teleskop u Čileu, što će omogućiti astronomima da istražuju nebo 10 puta brže nego što su to mogli do sada.

SVETLOST SA VANSOLARNE PLANETE
Nasin teleskop Spitzer je po prvi put detektovao svetlost sa udaljene planete. Do sada su vansolarne planete samo indirektno otkrivane, uglavnom gravitacionim efektom koji imaju na zvezdu oko koje kruže. Astronomi su prvo otkrili dve planete koristeći inirektni metod, da bi zatim uz pomoć teleskopa Spitzer i njegovih infracrvenih instrumenata izvršili naknadno osmatranje. Oni su otkrili razliku u sjaju zvezde kada je planeta bila ispred i iza zvezde, i bili su u mogućnosti da izračunaju koliko od ovog sjaja u infracrevenom spektru je doprinela planeta.

SUPER ZVEZDANO JATO U MLEČNOM PUTU
Astronomi su otkrili veliko zvezdano jato u našoj galaksiji Mlešni Put, koje sadrži na stotine hiljada zvezda u regionu veličine 6 svetlsonih godina. Jato je nazvano "Westerlund 1", i niko ga pre nije otkrio zato što je sakriveno iza gustog oblaka prašine. Astronomi su uz pomoć nekoliko ESO infracrvenih teleskopa uspeli da prodru kroz prašinu i uoče pravu veličinu zvezdanog jata.

CRNA RUPA SREDNJE MASE
"Chandra X-Ray" opservatorija je uočila čudan mlaz radijacije koji bi mogao poticati iz retke, crne rupe srednje mase. Astronomi opažaju crne rupe čija je masa jednaka masi od oko deset sunčevih masa, i supermasivne crne rupe čija je masa jednaka masi milijardi Sunca, ali veoma retko crne rupe čija je masa negde u sredini. Ovaj novi objekat koji se nalazi u galaksiji M 74, izgleda da ima masu od oko 10.000 Sunčevih masa. Do ovog podatka se došlo na osnovu količine zračenja koju ova crna rupa ispušta.

CRNE RUPE ZAKLANJAJU NAJRANIJE VREME
Astrofizičari Penn State Univerziteta su zabrinuti da efekat zakrivljavanja svetlosti gravitacijom oko crne rupe može biti toliko veliki, da najranije vreme u svemiru možda neće moći da se proučava. Za vrlo daleke događaje, u vremenu i daljini, sad se koristi metoda gravitacionog sočiva. Gravitacija prostorno bliže glaksije služi kao fokus svetlosti udaljenije galaksije, što omgućava da vidimo dublje u svemir. Međutim, u samoj blizini crne rupe, svetlost je zakrivljena u nepredvidljivom pravcu, potpuno zaklanjajući pravac izvora svetlosti.

GALAKSIJE U RANOM SVEMIRU
Izgleda da galaksije u ranom svemiru nisu evoluirale ni istom brzinom niti na isti način. Od samog početka, svemir je bio ispunjen velikim i malim galaksijama, prašinastim i "čistim", sa aktivnim regionima i bez njih. Istrazivači su pomoću "Array Camera" (IRAC), koja se nalazi na teleskopu Spitzer, proučavali galaksije udaljene 10 do 12 milijardi svetlosnih godina i umesto da nađu setova sličnih galaksija, pronašli su velike varijacije kao što ih i mi trenuto
vidimo na noćnom nebu.

JUPITER REFLEKTUJE SUNČEVE X ZRAKE
Astronomi su pomoću XMM - Newton teleskopa posmatrali X zračenje koje dolazi sa Jupitera. Ovi X zraci su većinom reflektovana solarna radijacija, koja se odbila o Jupiterovu atmosferu. Primečeno je naime da se Jupiterov sjaj menja tokom Sunčevih bljeskova. Ukoliko je to tačno to bi značilo da solarni astronomi mogu da prate i bljeskove koji se dešavaju s druge strane Sunca u peiordima konjunkcije Jupitera. Međutim, problem je što Jupiter je slabo ogledalo za X zrake jer reflektuje samo 0,01 posto celokupne radijacije koja na njega padne.

07. mart 2005.

NOVA VRSTA OBJEKTA?
Radio astronomi su detektovali seriju snažnih udara radio talasa iz blizine centra naše galaksije koje nije lako objasniti i koji bi mogli dovesti do otkrića nove klase objekata.
Tim naučnika je osmatrao galaktički centar sa NSF "Very Large Array" teleskopima kada je opazio 5 udara u vremenskim intervalima od 77 minuta i u trajanju od po 10 minuta svaki. Tim će pokušati da utvrdi šta je izvor ovih neuobičajenih emisija.

OPPORTUNITY ROVER
Iako im je garancija odavno istekla, Mars Roveri, Spirit i Opportunity još uvek izgledaju neverovatno žustri. Opportunity je upravo završio trodnevnu tešku vožnju tokom koje je prešao distancu identišnu onoj koju je Spirit prešao tokom prvih 70 dana na Marsu. Takođe rover je postavio rekord u prevaljenoj razdaljini u jednom danu a koja iznosi 177,5
metara. Roveri koriste svoje automatsko navođenje za obilazak oko prepreka na svojim putanjama, bez mešanja kontrolora sa Zemlje.

NGC 1427 A
Teleskop Habl je načinio ovu fotografiju nepravilne galaksije NGC 1427A koja se sunovraćuje u jato galaksija u Fornaxu. NGC 1427A na fotografiji ima predivnu plavu boju intenzivnog formiranja zvezda, usled gravitacionog uticaja jata koje je već usisalo većinu gasa. Astronomi smatraju da će galaksija biti potpuno rasturena u toku narednih milijardu godina, i da će većinu njenih zvezda apsorbovati druge galaksije u jatu.

ZVEZDA VELIČINE JUPITERA
Astronomi su pronašli zvezdu čije jezgro sagoreva kao naše Sunce, a koja je za samo 16% veća od Jupitera, ali sa 96 puta većom masom.Osmatranje je izvršeno teleskopom VLT Kueyen od 8,2 m Evropske južne opservatorije u Čileu. Astronomi su osmatrali i pratili 60 zvezda za koje se zna da imaju pravilan pad sjaja kada bled objekat prođe ispred njih. Do sada je ovom tehnikom otkriveno sedam zvezda male mase. Naime, kada zvezda manjeg sjaja pređe spred sjajne zvezde onda opadne sjaj te veće i sjajnije zvezde i na taj način
astronomi uspevaju da dođu do nekih podataka o obe zvezde.

MLADA ZVEZDA BRZO RASTE
Astronomi su pronašli embrion zvezde u zvezdanom porodilištu koja sija prilično snažno u opsegu X-zraka, iako se smatra da je premlada za to. Osmatranje je izvršeno većinom pomoću XMM-Newton teleskopa Evropske južne opservatorije i ovo otkriće sugeriše da neki
nepoznat proces izuzetno jako zagreva površinu ove planete što dovodi do X-zračenja.

STRUKTURE U MLADOM SVEMIRU
Tim evropskih astronoma je otkrio visoko strukturisano jato od hiljada galaksija na neverovatnoj udaljenosti od 9 milijardi svetlosnih godina. Drugi rečima, ova struktura se izuzetno razvila tokom svega nekoliko milijardi godina nakon Velikog Praska, što po
trenutnim teorijama ne bi trebalo da je moguće. Još neverovatnije je što su neke od galaksija u jatu crvene i eliptične, što ukazuje da su one već veoma stare za svega nekoliko milijardi godina razvoja.

AURORA NA JUPITERU
Jupiterovo masivno magnetno polje je toliko snažno, da stvara auroru hiljadu puta jaču od one koju mi vidimo na Zemlji. Jedan od najboljih načina za proučavanje Jupiterove aurore je u spektru X-zraka posmatranjem kako se čestice i joni sudaraju u atmosferi Jupitera.
Osmatranje Naisnim teleskopom  X-zraka 'Chandra' sugeriše da čestice delimično dolaze sa Sunca, ali takođe i sa Io, jupiterovog vulkanski aktivnog meseca za koji se zna da izbacuje mlazeve čestica.

SATURN IMA KISEONIK
Letelica Cassini je otkrila jone kiseonika u atmosferi oko Saturnovih prstenova što pokazuje da život nije jedini proces koji ih može proizvesti. Na Zemlji molekuli kiseonika (O2) nastaju kao nusprodukt biljne respiracije, a živim bićima su potrebni za opstanak. Ranije se smatralo da je kiseonik toliko nestabilan, da je potrebno prisustvo živih bića koja bi ga obnavljala u
atmosferi planete. Ali na Saturnu, kiseonik se proizvodi i održava usled reakcije Sunčeve radijacije i čestica leda u Saturnovim prstenima.

GAMA BLJESKOVI SA ZEMLJE
Naučnici su se iznenadili pre nekoliko godina kada je "Compton Gamma Ray" opservatorija otkrila da bljeskovi gama zraka ne dolaze samo iz dubokog svemira, već i sa Zemlje takođe.
Naknadno osmatranje Nasinim satelitom "RHESSI" je pokazalo da svakog dana oko 50 gama bljeskova (Terrestrial gamma-ray flashes - TGF) potiče sa Zemlje u trajanju od oko jedne milisekunde. Šta prouzrokuje ove gama bljeskove još uvek nije poznato, ali naučnici smatraju da bi mogli imati poreklo u nagomilavanju elektriciteta na vrhovima olujnih oblaka.

GALAKSIJA OD TAMNE MATERIJE
Astronomi veruju da je dobar deo našeg svemira sačinjen od tajanstvene tamne materije koja je nevidljiva za sve instrumente, ali se može detektovati zato što njena gravitacija ima uticaja na vidljivu materiju. Tamna materija se obično nalazi u galaktičkom okruženju u ogromnom oreolu, ali britanski naučnici sada veruju da su pronašli celu galaksiju koja je sačinjena samo od tamne mateije. Tim je koristio radio teleskop za osmatranje pomeranja
oblaka atoma vodonika u jednoj galaksiji i otkrio je da se oni okreću neočekivano brzo, a to sugeriše postojanje mnogo tamne materije da bi se oblak drzao zajedno.

SMRZNUTO MORE NA MARSU
Letelica Evropske svemirske agencije "Mars Orbiter Express" je pronašla dokaze o masivnom moru vodenog leda u toplim uslovima u blizini Marsovog ekvatora. Kako se temperatura u ovom regionu moze popeti iznad tačke smrzavanja, bila bi to dobra lokacija za traženje života. Smrznuto more je veličine 800 x 900 kilometara i dubina mu varira do 45 metara.
Prethodna osmatranja Mars Express-a nivoa metana se poklapaju sa ovim otkrivenim ledom, na osnovu čega se razvila teorija da bi mikrobiološki život mogao postojati ispod Marsove smrznute i osušene površine.

NAJMANJA GALAKTIČKA CRNA RUPA
Međunarodni tim astronoma je pronašao izgleda najmanju supermasivnu crnu rupu do sada. Ova crna rupa ima masu od jedva milion solarnih masa. Crna rupa se nalazi u centru galaksije NGC 4395. Supermasivne crne rupe mogu imati i 100 puta veću masu, i NGC 4395 pripada porodici galaksija koje imaju tendeciju da sadrže veoma velike crne rupe.