Fizička svojstva prostorno-vremenskog kontinuuma

Potrebno je prvo definisati na šta se misli pod pojmom prostorno-vremenskog kontinuuma. Naime, budući da naši merni instrumenti mere samo konkrentne fizičke objekte (atome, jabuke, zvezde) informacije o tom kontinuumu nikad ne dobijamo direktno, a to onda znači i da je taj pojam nemoguće osloboditi određenog teorijskog konteksta.

Drugim rečima, ne možemo se pitati "Kakav je taj kontinuum sam po sebi?" već samo "Kako na taj kontinuum gleda ta i ta teorija?"

Kako je u ovom trenutku jedina "prava" teorija prostora i vremena Einsteinova teorija relativiteta onda je logično pitati se kako ta teorija gleda na prostorno-vremenski kontinuum. U toj teoriji taj kontinuum nema "fizičke karakteristike" kao što su gustoća, temperatura ili tako nešto već ga treba shvatiti na jedan apstraktan način, kao neku vrstu "koordinatnog sistema", pozornice na kojoj se odvijaju fizički događaji.

U Einsteinovoj teoriji gravitacije činjenica da čestice moraju u svom kretanju "poštovati" zakrivljenost prostora nije posledica neke sile između prostora i čestica već je to unutrašnje svojstvo teorije. (Tako na primer nema nikakve sile koja nas "tera" da se krećemo u vremenu u budućnost od danas prema sutra već to ispada automatski.) Naprosto Einsteinove jednačine, osim što pokazuju kako materija zakrivljuje prostor, pokazuju i kako se materija onda mora pokoravati tom zakrivljenju prostora.

Tako je u Einsteinovoj teoriji relativiteta. No, to sigurno nije kraj priče. Za očekivati je da će u još nepoznatoj budućoj teoriji kvantne gravitacije prostor i vreme imati nešto drugačija, možda i nešto "opipljivija" svojstva.