Astronomski instrumenti

Glavni astronomski instrument je durbin, a glavni astronomski pribor čine spektrograf i fotometar.

Astronomski durbin

Astronomski durbin ima sistem sočiva – objektiv i okular. Objektiv formira u žižnoj ravni stvarnu i obrnutu sliku udaljenog predmeta. Ova slika, lik, dovedena u žižnu ravan pretvara se u uvećanu stvarnu sliku lika. I objektiv i okular se sastoje od više sočiva, neophodnih ako se želi izbeći aberacija optičkog sistema. Uklanjanjem aberacije (hromatske, sferne, kome, astigmtizma i distorzije) optike postižemo oštrinu i pravilnost lika posmatranog objekta.

Meridijanski krug

Meridijanski krug je naziv za astronomski durbin koji je montiran na nosač tako da se može obrtati u pravcu isot – zapad. Namenjen je određivanju trenutaka prolaza nebeskih tela kroz meridijan mesta i preciznom određivanju najveće visine nad horizontom.

Univerzalni instrument

To je durbin koji se može obrtati oko dve osovine: vertikalne i horizontalne. Na jednom kraju horizontalne osovine se nalazi durbin. Svaka osovina nosi odgovarajući krug: vertikalna osovina nosi horizontalni, tzv. azimutski krug, dok horizontalna nosi vertikalni krug. Oba kruga imaju uglovnu podelu. Instrument je namenjen merenjima visina i azimuta nebeskih tela.

Ekvatorijal

Ni meridijanskim krugom ni univerzalnim instrumentom nije moguće pratiti tela pri njihovom dnevnom prividnom kretanju po nebeskom svodu. Da bi se pratilo njihovo kretanje potrebno je  primeniti naročitu montažu durbina, nazvanu ekvatorijalom. Ekvatorijal je snabdeven naročitim časovnim uređajem pomoću koga se može zadržati lik posmatranog objekta proizvoljno dugo u vidnom polju durbina. Ovaj instrument se može obrtati oko dve osovine: časovne ili polarne, i osovine upravne na polarnu koju nazivamo deklinacijskom osovinom. Možemo reći da je ekvatorijal univerzalni instrument čija je vertikalna osovina usmerena u pravcu pola.

Postoje dve vrste durbina: refraktori i reflektori (teleskopi). Kod refraktora svetlosni zraci posmatranog tela prolaze kroz sistem sočiva – objektiv, lome se u njemu i dospevaju do okulara. Kod teleskopa dolazi do odbijanja – refleksije svetlosnih zraka od paraboličnog ogledala, koje zamenjuje objektiv durbina.

Spektograf

Spektrograf je astronomski pribor namenjen izučavanju spektara nebeskih tela. Najglavniji deo spektrografa je prizma izrađena od optičkog stakla ili defrakciona rešetka, koja ima osobinu da razdvaja svetlost u osnovne boje (spektar). Spektar pruža mogućnost analize sastavnih elemenata sunca i zvezda na osnovu boja i rasporeda spektralnih linija. On omogućuje ispitivanje fizičkih osobina nebeskih tela i određivanje njihovih radijalnih brzina. Radijalna brzina je podatak koji nam pokazuje kojom brzinom se posmatrano telo približuje ili udaljava od posmatrača. Nju dobijamo pomoću pomeranja spektralnih linija prema ljubičastom ili crvenom delu spektra.

Fotometar

Dok spektrograf služi izučavanju kvaliteta energije primljene sa nebeskih tela, dotle fotometar služi za saznanje o kvantitetu te energije koja dolazi sa nebeskih tela.

Vizuelni fotometar

Vizuelni fotometar je astronomski pribor koji se montira na durbin i omogućuje jednovremeno poređenje sjaja zvezda i sjaja veštačkog izvora svetlosti. Poznavajući kvantitet primljene svetlosti od veštačkog izvora, može se izvesti intenzitet svetlosti date zvezde.

Fotometri sa selenijumom

Baziraju se na promenljivosti električne otpornosti ovog elementa u odnosu na intenzitet primljene svetlosti.

Fotoelektrični fotometri

To su uređaji koji su danas najtačniji i najrasprostranjeniji. Zasnovani su na osobinama nekih alkalnih metala (cezijum) koji emituju, pod dejstvom svetlosti, elektrone količinski proporcionalno intenzitetu primljene svetlosti.