Discovery Svemirski Šatl

članak poslao gaja

Ubrzo po uzletanju američkog spejs-šatla "Diskaveri" (Discovery), između četiri i šest komada izolacione pene otpalo je sa spoljnog rezervoara, izjavio je direktor programa Wayne Hale. "Tri ili četiri komada su se otkačila sa spoljnog rezervoara, dva minuta i 47 sekundi po uzletanju", rekao je Hejl naglasivši da se radi o preliminarnim podacima. 
Prema njegovim rečima, inženjeri američke svemirske agencije (NASA) takođe su primetili "jedan ili dva komada koja su pala pet minuta po uzletanju". Hejl nije precizirao koja je veličina komada koji su otpali niti da li su udarili u šatl i izazvali štetu na termičkom omotaču.
 

challenger_vs_ptitzka 160 Kb veća slika

Sa šatla "Kolumbija", koji se raspao prilikom sletanja na Zemlju 1. februara 2003, otkačio se komad od 700 grama izolacione pene koji je probušio termički štit. U nesreći je poginulo sedam članova posade. NASA je od tada unela nekoliko izmena u spoljni rezervoar, kako bi ograničila rizik od otpadanja velikih komada pene. Postavljeno je više od 100 kamera 
na šatl, na spoljni rezervoar i na tlo, kako bi letelica bila snimljena iz svih uglova i da bi se videlo da li je došlo do njenog oštećenja.

Šatl "Diskaveri" sa sedam članova posade poleteo je u utorak uveče 4.7.2006. godine iz Kejp Kanaverala ka Međunarodnoj svemirskoj stanici, nakon višednevnog odlaganja 
zbog loših vremenskih uslova.

Sam šatl je fascinantni inženjerski poduhvat - baš zbog ponovne upotrebljivosti i mogućnosti da objekat koji liči na avion može da sleti iz orbite na zemlju za samo nekoliko sati. Samo u celoj priči je "dara mnogo skuplja nego mera" jer takav dizajn iziskuje neviđeno veće troškove od običnih raketa + greške su neminovne u takvim uslovima pritisaka na letilicu, što je i rezultovalo sa 2 tragedije do sad.

Cela stvar je naravno zrela za penziju - čovek je pokazao da može da napravi letilicu koja više puta može da se vrati na zemlju - ali takođe i da takva stvar nije potrebna.

Projekat je čak bio mnogo bolji pre nego što je USA odlučila da spoji vojni projekat sa NASA-inom originalnom idejom šatla - naime NASA-ina prvobitna zamisao je bio orbiter mnogo manje zapremine čiji bi troškovi lansiranja bili negde oko $20 miliona.

Međutim, u isto vreme vojska je isto planirala projekat orbitera za dostavljanje satelita u orbitu - koji je iziskivao značajno veću zapreminu od originalnog NASA-inog plana. USA je odlučila da spoji oba projekta u jedan, i tako je nastao današnji poznati Space Shuttle.

Troškovi lansiranja su narasli na oko milijardu dolara po misiji - dakle eskalirali su oko 50 puta.

Šatlovi su za koju godinu istorija. Izuzetno komplikovana, ujedno i solidno nepouzdana tehnologija 1970-tih godina...

Ruske, kineske i evropske rakete su za to vreme slale sve i svašta i niko im nije poginuo. Štete je bilo, ali ne i mrtvih.

Ionako je sve to ljudska greška, sam projekat "Shuttle" je IDEJNO donekle dobar.

Krajnje je vreme da te "raketne aviončiće" odvezu u Arizonu, da se greju na suncu.

photo NASA