Sunčev sistem Galaksija Meteori Asteroidi Verovanja Zanimljivosti
Rečnik Vesti Arhiva Linkovi Download Kontakt

 Rečnik "S"

 1-0 A B C D E F G H I J K L M N O P R S T U V Z Č

S
Schwarzschildov radius To je kritični radijus na kojem prostorvreme koji okružuje kuglu postane toliko zakrivljen da je potpuno zatvori. Objekat koji kolapsira na radius manji od ovog postaje crna rupa. Schwarzschildov radijus za telo mase sunca iznosi 3 km, a za telo mase Zemlje samo 1 cm.
Sekstant Prenosivi instrument koji se sastoji od malog astronomskog durbina, šestine kruga (sa podelom na stepene) i dva ravna ogledalca. Pomoću njega može da se izmeri visina zvezde ili Sunca iznad posmatračevog horizonta.
Seyfert galaksije To je vrsta galaksija sa vrlo sjajnom tačkastim jezgrom i spiralnim kracima koje je prvi opisao Carl Seyfert 1943. godine. Spektar ovih galaksija sadrži široke emisione linije. Oko 1% spiralnih galaksija su Seyfert galaksije. Mnoge od ovih galaksija su jaki izvori infracrvenog zračenja, dok neke zrače i slabe radio talase.
Siderička godina Vremenski period u kojem Zemlja obiđe Sunce s obzirom na zvezde. Traje 365,25636 dana.
Siderički [lat. sidereus - zvezdan] Koji se odnosi na zvezdu; u odnosu na zvezde.
Siderički dan Vremenski period za koji se Zemlja obrne oko svoje ose u odnosu na zvezde. Traje 23 sata, 56 minuta i 4 sekunde.
Siderički mesec Vreme za koje Mesec obidje Zemlju ali u odnosu na zvezde. Traje 27,32166 dana
Sinodički mesec Vremenski period za koji Mesec obiđe Zemlju u odnosu na Sunce, tj. u kojem Mesec prodje sve svoje faze, npr. od punog do punog meseca (29 dana, 12 sati, 44 minuta i 2,78 sekundi).
Sinkrotronska radijacija To je elektromagnetsko zračenje koje emituju električki nabijene čestice koje putuju brzinama bliskim brzini svetlosti kroz magnetno polje. Najčešći izvori ovog zračenja su ostaci supernove i radio galaksije. Spektar sinkrotronske radijacije je vrlo specifičan pa se može vrlo lako razlikovati od onog prouzrokovanog termalnom radijacijom vrućeg gasa. Posmatranjem polarizacije ovog zračenja možemo odrediti jačinu magnetnog polja izvora sinkrotronskog zračenja.
Smeđi patuljak To je naziv za hipotetičke vrlo hladne zvezde mase premale za početak nuklearne reakcije u njihovim jezgrima. Ni jedna od ovih zvezda do sada nije direktno otkrivena, ali postoji nekoliko kandidata koji bi mogli biti smeđi patuljci.
Solsticijumi Dve tačke na ekliptici u kojima je Sunce, u toku svog prividnog godišnjeg kretanja dostiglo najveću uglovnu daljinu (od 23° 5) severno, odnosno južno od nebeskog ekvatora. Oko 22. juna je u letnjem solsticijumu ili u letnjoj (svernoj) povratnoj tački. Toga dana je najduži dan a najkraža nož (na severnoj Zemljinoj polulopti). Oko 22. decembra je Sunce u zimskom solsticijumu ili u zimskoj (južnoj) povratnoj tački. Tog datuma je najkraći dan, a najduža noć (na severnoj Zemljinoj polulopti).
Spoljašnja planeta
Planeta cija putanja se nalazi izvan Zemljine putanje (Mars, Jupiter, Saturn, Uran, Neptun, Pluton).
Spektar, spektar frekvencija Spektar je rezultat disperzije zraka elektromagnetskog zračenja u kojoj se komponente raznih talasnih dužina prostorno razdvajaju. Najpoznatiji primer spektra je duga koja se pojavljuje kada se sunčeva svetlost, koja sadrži sve talasne dužine svetlosti raspršuje na kapljicama kiše u atmosferi. Spektar frekvencija elektromagnetnog zračenja gledano od viših frekvencija prema nižim se sastoji od radio talasa, mikrotalasa, infracrvenog zračenja, vidljive svetlosti, ultraljubičastog zračenja, X-talasa i gama zračenja. Postoje tri osnovna tipa spektra; kontinuirani, emisione linije i apsorpcione linije. Ovi tipovi se mogu pojavljivati zasebno i u kombinaciji.

Spektralna (harvardska) klasifikacija zvezda

Pojedine klase zvezda se označavaju pomoću slova. Podklase u svakoj klasi se numerisu brojevima od 0 do 9. Klasifikacija se zasniva na temperaturi, i ide od najtoplijih do najhladnijih. Klase su: O - B - A - F - G - K - M.
Klasa O: površinska temperatura zvezde (T) je oko 40 000 K. Plavičaste je boje. Osnovne linije u njihovom spektru su slabe vodonikove i neutralnog helijuma. Predstavnici: Delta Oriona, Lambda Oriona i Ksi Oriona.
Klasa B: T=15 000 K. Plavičaste boje. Jasnije vodonikove i helijumove linije nego kod klase O. Predstavnici: Spika i Belatriks.
Klasa A: T=8 500 K. Bele boje. Intenzivne i široke vodonikove linije. Nema helijumovih. Pojavljuju se slabe linije metala. Predstavnici: Vega, Sirijus.
Klasa F: T=6 000 K. Žute boje. Vodonikove linije su slabije nego kod A klase. Mnogo linija jonizovanih metala, naročito gvozđa. Predstavnici: Kanopus, Procion.
Klasa G: T=5 500 K. Žute boje. Spektar sličan Sunčevom. Predstavnici: Sunce, Kapela, Alfa kentara.
Klasa K: T=4 100 K. Crvenkaste (narandžaste) boje. Veoma slabe vodonikove linije. Linije neutralnih metala pojačane. Slabi pojasevi molekula OH i CN. Predstavnici: Arktur.
Klasa M: T=2 800 K. Crvene boje. Intenzivne metalne linije, pojasevi neutralnih metala, naročito titan-oksida.
Klasa C: T=3 000 K. Veoma crveni. Jaki molekularni pojasevi C2, CH i CN. Nema titan-oksida. Linijski spektar kao i kod K i M klasa.
Klasa S: T=3 000. Crvene. Veoma jasni pojasevi cirkonium-oksida. Ima i pojaseva lantan-oksida i titanijum oksida.
Spektroskop Instrument koji se koristi za razlaganje svetlosti zvezda ili drugih sjajnih objekata. Obično se koriste u sprezi sa teleskopima.
Spektroheliograf Specijalna vrsta spektroskopa koji služi sa proučavanje Sunčevog spektra na određenoj talasnoj dužini, kao što je vodonikova i helijumova. Sa dobijenih snimaka može da se vidi odnosnog elementa na Sunčevoj površini. Ukoliko se posmatranja obavljaju vizuelno, onda se naziva spektrohelioskop.
Spektralne linije To su apsorpcione ili emisione pojave na uskom delu spektra. Spektralne linije se pojavljuju prilikom prelaska atoma ili jona sa jedne na drugu diskretnu energetsku vrednost. Prilikom prelaska na nižu energetsku vrednost emituje se foton i to rezultuje emisionim linijama. Ukoliko atom ili jon prelazi u više energetsko stanje prilikom apsorpcije fotona dobijamo apsorpcione linije.
Spektralni tip To je klasifikacija zvezda prema pojavama u njihovom spektru. Spektralni tip se bazira na temperaturi, dok klasa sjaja može ali nemora biti određena. Unutar spektralnog tipa se mogu prikazati i neke dodatne informacije kao što su pojave emisionih linija.
Klase se označavaju velikim slovima abecede. Svaka klasa može imati do 10 podkalasa koje se označavaju brojevima od 0 do 9.
Spektralni tip Temperatura osnovne karakteristike vidljivog dijela spektra
O više od 25000 K relativno malo apsorpcionih linija. Linije jonizovanog He, dvostruko jonizovanog N i trostruko jonizovanog Si. Vrlo slabe H linije.
B 11000-25000 K Linije neutralnog He i jonizovanog O i Mg
A 7500-11000 K Jake H linije. Linije jonizovanog Mg,Si, Fe, Ti, Ca...
F 6000-7500 K H linije slabije i linije metala jače nego kod A tipa. Linije jonizovanog Ca, Fe, Cr.
G 5000-6000 K Linije jonizovanog Ca. Mnogo linija jonizovanih i neutralnih metala. Pojas molekula CH.
K 3500-5000 K Dominiraju linije neutralnih metala.
M manje od 3500 K Jake linije neutralnih metala i jak pojas molekula Tio.

Ovaj sistem se još razvija. Druge klasifikacije uključuju još S zvijezde i ugljenikove zvezde koje su se pre zvale R i N a koje se sada označavaju kao podklase klase C. Postoji niz prefiksa i sufiksa koji se dodaju kako bi se pružile dodatne informacije.

c oštre linije
d patuljak-zvezda glavnog niza
D beli patuljak
e emisija (emisija vodonika u O tipu)
em emisija metalnih linija
ep neobična emisija
eq emisija sa apsorpcijom kraćih talasnih dužina
f emisija helijuma i neona u O tipu
g div
k međuzvezdane linije
m jake metalne linije
n difuzione linije
nn vrlo difuzne linije
p neobični spektar
s oštre linije
sd subpatuljak
wd beli patuljak
wk slabe linije

Postoje još i oznake klase svetline koje se označavaju rimskim brojevima.

Ia vrlo svetli super div
Ib manje svetli superdiv
II svetli div
III normalni div
IV subdiv
V patuljak-zvezda glavnog niza

Kasnije su dodane još dve klase koje se retko koriste.

VI subpatuljak
VII beli patuljak
Sumrak Vreme pred izlazak ili posle zalaska Sunca, u toku kojeg je nebo delimično osvetljeno. a) astronomski sumrak je vremenski razmak u toku kojeg prava zenitska daljina (u odnosu na središte Zemlje) središta Sunčevog kotura iznosi između 102° i 108°. b)građanski sumrak je razmak između 90°50' i 96°. c)nautički sumrak traje od 96° do 103°. Za vreme nautičkog sumraka se vide morski horizont i najsjajnije zvezde. U toku astonomskog sumraka počinju da se vide zvezde šeste prividne veličine, u zenitu.
Sunčeva konstanta Ukupna energija zračenja Sunca, koja protiče upravno kroz jediničnu površinu na određenoj daljini od Sunca. Njena vrednost na srednjoj daljini Sunce-Zemlja je oko 1 367 kW/m2. Zapaženo je da postoje promene u njenoj veličini obrnuto srazmerno Sunčevih  pega.
Sunčeva paralaksa Ugao pod kojim se iz Sunčevog središta vidi srednji poluprečnik Zemljine putanje oko Sunca. Iznosi 8" 794 148.
Sunčev vetar To je struja tj. tok čestica, prvenstveno protona i elektrona, koje teku od Sunca na brzinama do 900 km/s. Sunčev vetar je u stvari sunčeva korona koja se proteže u međuplanetarni prostor.
Supernova To je vrlo jaka zvezdana eksplozija prilikom koje se oslobađa toliko energije koliko zrači cela jedna galaksija s milijardama zvezda. Osim u obliku zračenja ova eksplozija oslobađa oko 19 puta više energije u obliku kinetičke i oko 100 puta u obliku energije neutrina. Eksplozija supernove se događa kada vrlo masivna zvezda na kraju svog razvojnog ciklusa potroši svo nuklearno gorivo. Iz tog razloga jezgra zvezde postaje nestabilna i počinje kolapsirati odnosno sažimati se. Postoje dve vrste supernova, Tip I i Tip II, koje se razlikuju po prisutnosti vodonika koji se pojavljuje u spektru Tipa II dok ga u spektru Tipa I nema. Krivulje sjaja supernova Tipa I su ujednačene (sjaj se povečava postepeno tokom tri sedmice da bi nakon toga opadao tokom 6 meseci ili više). Kod Tipa II su ove krivulje dosta promenjive. Tip I supernova se deli u dva podtipa, Ia i Ib, ovisno o jačini apsorpcionih linija Si u spektru koji zrači. Ove linije su jače u podtipu Ia. Smatra se da je Ia tip supernove beli patuljak u binarnom zvezdanom sistemu kojem materija prelazi na drugu zvezdu sistema. Pri tom prelasku materije oslobađa se energija. Eksplozija se pojavljuje kada beli patuljak potpuno nestane zbog prelaska materije. Supernove tipa II predstavljaju zvezde mase 8 masa Sunca koje su pri kraju svog razvoja potpuno potrošile nuklearno gorivo u njihovim jezgrima. U tom stadijumu struktura zvezde se sastoji od koncentričnih ljusaka u kojima se razvijaju različite nuklearne reakcije. Kada jednom u centralnom jezgru započne reakcija Si, ona postane vrlo nestabilna jer se tako stvoreno Fe ne može fuzionirati u teže elemente bez dodatne energije. Zbog nedostatka energije stvorene u nuklearnoj reakciji nema više pritiska prema spolja koji se uravnotežuje sa gravitacionom energijom koja pokušava sažeti spoljne slojeve. Iz tog razloga jezgro počne vrlo brzo kolapsirati. Ovo kolapsiranje se odvija sve dok se ne dosegne gustoća jezgra atoma i dok ne ostanu samo neutroni. Tada se pojavljuje jak otpor daljnjem sažimanju koji odbija materiju koja se sažimala i tako uzrokuje udarni talas. Ovaj udarni talas izbacuje spoljne slojeve zvezde brzinama od nekoliko hiljada km/s i ostavlja jezgro sastavljeno od neutrona koja postaje neutronska zvezda. Materijal koji je izbačen prilikom eksplozije stvara oblak gasa i prašine koji se naziva ostatak supernove unutar kojeg se nalazi neutronska zvezda koja pulsira. Zbog tog pulsiranja ove neutronske zvezde nazivamo pulsari. Eksplozija supernove obogačuje hemijski sastav međuzvezdanog medija tako da se u kasnijim generacijama zvezda mogu naći i teži elementi. Supernove su prilično retka pojava tako da ih je u proteklih 1000 godina bilo vidljivo samo 5 u našoj galaksiji.
Svetlosna godina Razdaljina koju pređe svetlost (ili drugi elektromagnetski zrak) u vakuumu za jednu godinu što iznosi oko 9 460 530 000 000 kilometara =  63,240 astronomskih jedinica.
Svetlosna brzina 299 792 458 metara u sekundi
Svetska osa Prava oko koje nam se čni da se jedanput u toku dana obrne nebeska sfera kao oko svoje ose. Ona spaja severni i juzni nebeski pol kao produžetak ose Zemljinog obrtanja.