Make your own free website on Tripod.com

Sunčev sistem Galaksija Meteori Asteroidi Verovanja Zanimljivosti
Rečnik Vesti Arhiva Linkovi Download Kontakt

Sondiranje planeta

 

Kosmički stručnjaci Rusije, SAD i drugih zemalja, uz veliku pomoć astronoma, planiraju opsežno istraživanje objakata u Sunčevom sistemu. Programi predviđaju da pored nekih planeta sonde samo prolete, obavljajući fotografisanje i merenje. Druge automatske letilice će ući u orbitu i spustiti se na površinu, a neke će pokupiti uzorke tla i vratiti se na Zemlju.

U novembru 1974. godine je nemaćko-amerićka sonda" Helios " krenula u susret Suncu, do udaljenosti od oko 45 miliona km. Ona ce proučavati " Sunčev vetar ", kosmičke zrake, tragove prolaska kometa i drugo. Predviđeno je i izvršeno lansiranje " Heliosa - 2 " 1976. godine.

Interesovanje za Mars je poraslo posle lansiranja sonde " Mariner - 10 " koja je 29. marta 1974. godine poslala izvanredne fotografije planete i mnoge naušne podatke. Još je par letelica osamdesetih godina krenulo prema " vreloj planeti " i ušlo na različite orbite Merkura.

Za istraživanje Venere planirano je lansiranje 12 sondi. Prve dve su bile 1978. godine i one su sa planetske orbite izbacile grozd kapsula koje su se meko spustile na tlo. Godine 1983. tamo su krenula i dva orbitera da bi oblacima zaklonjeno tlo proučavali radarima. Slične dve letilice su lansirane i 1985. godine. SAD su meko spuštanje sonde izvele 1989. godine. Pored TV kamera sonde će nositi seizmičke, meteorološke i druge instrumente.

Mars ce, verovatno, posle Meseca, biti prvi cilj astronauta, ali takav program još nije razrađen. Zato se velika pažnja pridaje istraživanju" crvene planete " pomoću automatskih letilica. Avgust 1975. godine je lansirana sonda tipa " Viking " , da bi na cilj stigla 1976. u junu. Jedan deo sonde, " lender " se spustio ne površinu planete, dok je drugi deo, " orbiter " , ostao da kruzi u orbiti planete. Godine 1979. ka Marsu su se uputile još dve sonde, a 1984. tamo su stigle dve letilice koje su pokupile uzorke tla i vratili ih na Zemlju. Godine 1990. i 1991. su izvedena dva leta do Marsa i to do njegovih satelita - Fobosa i Deimosa.

Pošto je " Pionir -10" bezbedno prošao kroz pojas asteroida, dokazano je da gotovo i ne postoji opasnost od sudara sa krševitim planetoidima. Naučnici su uputili i jednu sondu 1986. godine koja je ispitala jedan veći asteroid koji je nastao raspadom hipotetične planete Faeton u davnoj prošlosti.

Gost sa Zemlje: Mariner 10 prolazi pored Venere ( levo ) u susret Merkuru ( desno )

 

Zemlja blizu smaka sveta tajna postanka crveni mars
lutajuće zvezde najmanja planeta sondiranje planeta
kralj planeta varljive granice zvezde repatice
biser sunčevog sistema veliko putovanje ono što lebdi
daleko od sunca pojas asteroida fenomen života
zemljin mesec svet sumraka drugi sistemi

VRH