Uran, prvu od planeta koju drevni astronomi nisu poznavali, otkrio je engleski astronom Vilijam Hersel 1781. godine. Sa prečnikom od 53400 km Uran ima gotovo 15 puta veću masu od Zemlje, dok mu je zapremina 73, 5 puta veća od Zemljine. Kreće se brzinom od 6, 8 km/s oko sunca, od kojega je prosečno udaljen 3 milijarde km. Pun obilazak oko sunca uran izvrši za 84, 015 Zemljinih godina. Ova zelenkasta planeta rotira oko svoje ose u pravcu suprotnom u odnosu na ostale planete, ali pošto mu je osa nagnuta za 98 ^o ( kod Zemlje svega 23, 5 ) , Uran svake 43. godine okreće naizmenično svoje polove prema Suncu i oni u tom polozaju ostaju nekoliko godina. I obrnuto: svake dvadeset prve godine, kada se Uran premesti za četvrtinu svoje orbite, Suncu je okrenuto rotirajuće ekvatorsko područje planete.

Uprkos mnogim nastojanjima naučnici ni danas nisu uspeli da objasne uzrok neobičnog ponašanja Urana. Situacija je utoliko čudnija što i pet Uranovih satelita imaju slično ćudljivo ponašanje. Jedino što astronomi tvrde je da uzrok promene pravca rotacije Urana potiče iz vremena pre nastanka satelita, jer je nemoguće da su se planete i već formirani sateliti, nepovezani sa njom nekom čvršćom vezom, mogli izopačiti na sličan načn.

Neki astrofizičari tvrde da Uran ima usijano jezgro, a da su se za oko 4, 5 milijardi godina njegovog postojanja rashladili i zamrzli samo spoljni slojevi planete i to do nekoliko stotina km. Sunčeva svetlost je na njemu oko 400 puta slabija nego na Zemlji, pa na njegovoj povrsini vladaju temperature od oko -200 ^oC. U takvim uslovima, u metansko-vodoničnoj atmosferi Urana, teško da postoji bilo kakav oblik života.

Neptun, osmu po redu planetu Sunčevog sistema, otkrio je nemački astronom Gal 1864. godine, na osnovu teorijskih proračuna francuskog astronoma Levarjea i engleskog matematičara Adamsa, što je predstavljalo trijumf nebeske mehanike.

Po strukturi, Neptun je sličan Uranu, ali je po masi malo veći. Srednje rastojanje od Sunca dostiže na 4, 5 milijardi km. Oko Sunca se kreće srednjom brzinom od oko 4, 5 km/s, pa mu godina traje gotovo 165 Zemaljskih. Prečnik mu je veći od Zemljinog 3, 5 puta, a masa 17, 2 puta. Oko svoje ose se okrene za svega 8 časova ( prema nekim osmatranjima i 15, 8 časova ) . Neptun je plavičaste boje i na nebu se može videti kao zvezda osme veličine. Teorijski proračuni pokazuju da je temperatura na njemu niža od -200 ^oC, a osnovna komponenta njegove atmosfere je metan. Neptun ima samo dva satelita, od kojih Triton spada među najveće u Sunčevom sistemu.