Kosmički stručnjaci Rusije, SAD i drugih zemalja, uz veliku pomoć astronoma, planiraju opsežno istraživanje objakata u Sunčevom sistemu. Programi predviđaju da pored nekih planeta sonde samo prolete, obavljajući fotografisanje i merenje. Druge automatske letilice će ući u orbitu i spustiti se na površinu, a neke će pokupiti uzorke tla i vratiti se na Zemlju.

U novembru 1974. godine je nemaćko-amerićka sonda" Helios " krenula u susret Suncu, do udaljenosti od oko 45 miliona km. Ona ce proučavati " Sunčev vetar ", kosmičke zrake, tragove prolaska kometa i drugo. Predviđeno je i izvršeno lansiranje " Heliosa - 2 " 1976. godine.

Interesovanje za Mars je poraslo posle lansiranja sonde " Mariner - 10 " koja je 29. marta 1974. godine poslala izvanredne fotografije planete i mnoge naušne podatke. Još je par letelica osamdesetih godina krenulo prema " vreloj planeti " i ušlo na različite orbite Merkura.

Za istraživanje Venere planirano je lansiranje 12 sondi. Prve dve su bile 1978. godine i one su sa planetske orbite izbacile grozd kapsula koje su se meko spustile na tlo. Godine 1983. tamo su krenula i dva orbitera da bi oblacima zaklonjeno tlo proučavali radarima. Slične dve letilice su lansirane i 1985. godine. SAD su meko spuštanje sonde izvele 1989. godine. Pored TV kamera sonde će nositi seizmičke, meteorološke i druge instrumente.

Mars ce, verovatno, posle Meseca, biti prvi cilj astronauta, ali takav program još nije razrađen. Zato se velika pažnja pridaje istraživanju" crvene planete " pomoću automatskih letilica. Avgust 1975. godine je lansirana sonda tipa " Viking " , da bi na cilj stigla 1976. u junu. Jedan deo sonde, " lender " se spustio ne površinu planete, dok je drugi deo, " orbiter " , ostao da kruzi u orbiti planete. Godine 1979. ka Marsu su se uputile još dve sonde, a 1984. tamo su stigle dve letilice koje su pokupile uzorke tla i vratili ih na Zemlju. Godine 1990. i 1991. su izvedena dva leta do Marsa i to do njegovih satelita - Fobosa i Deimosa.

Pošto je " Pionir -10" bezbedno prošao kroz pojas asteroida, dokazano je da gotovo i ne postoji opasnost od sudara sa krševitim planetoidima. Naučnici su uputili i jednu sondu 1986. godine koja je ispitala jedan veći asteroid koji je nastao raspadom hipotetične planete Faeton u davnoj prošlosti.

Gost sa Zemlje: Mariner 10 prolazi pored Venere ( levo ) u susret Merkuru ( desno )

VRH