| B |
|
| Baricentar |
središte
gravitacije za sistem Zemlja-Mesec. Zato što je Zemljina masa 81
put veća od Mesečeve baricentar leži u Zemljinom
globusu. |
| B
zvezda |
Oznaka zvezde s
obzirom na njenu spektralnu klasu. B zvezde su plavo-bele zvezde sa temperaturom na
povrsini od 11000 do 25000 K. U njihovom spektru postoji puno linija neutralnog helijuma,
a prisutne su takođe i Balmerove linije vodonika. Tipičan predstavnik je zvezda Rigel i
zvezda Spika. |
| Binarna zvezda, binarni
sastav |
To je par
zvezda koje kruže jedna oko druge i drže se zajedno pod međusobnim
uticajem njihovih gravitacionih sila. Otprilike polovina svih
zvezda su binarne ili čak višestruke zvezde. Dve zvezde koje
čine binarni sistem se kreću po eliptičnim
putanjama oko njihovog zajedničkog centra masa. Što su ove
dve zvezde udaljenije to se one sporije kreću. Ukoliko su
zvezde binarnog sistema dovoljno udaljene da ih možemo razabrati
prilikom promatranja pomoću teleskopa tada se te zvezde zovu vizualne
binarne zvezde. Ako to nije slučaj i ako je jedna zvezda
puno svetlija od druge tada prisutnost druge zvezde možemo
otkriti samo po jačem orbitalnom kretanju svetlije zvezde. U
tom slučaju se te zvezde zovu astrometričke binarne
zvezde. Pojedinisti o orbitama i prirodi zvezda binarnog
sistema možemo otkriti pomoću promena u pomaku talasnih dužina
koji se događaju zbog Dopplerovog efekta kada se zvezde
binarnog sistema zbog svog orbitalnog kretaja prividno kreću
prema i od Zemlje. Ukoliko su zvezde binarnog sistema jako blizu
može se dogoditi da masivnija zvezda svojom gravitacijom izobliči
onu manju. Najbolji primer ovoga su nove. |
| Beli patuljak |
Zvezda sa vrlo
visokom temperaturom površine, izvanredno gusta, u belom usijanju. Svoje nuklearno gorivo
zvezda je potrošila i nalazi se blizu poslednjeg stadijuma svoje evolucije.
Prečnik Sunca,
kad postane beli patuljak, smanjiće se na jedan stoti deo od
sadašnjeg. Beli patuljci se označavaju
pomoću tri slova. Prvo slovo je uvek D (degenerative) i označava
da je to degenerisana zvezda. Drugo slovo označava primarni
spektar i može biti; A - samo vodonikove linije; B - linije
neutralnog helijuma bez linija vodonika ili metala; C -
kontinuirani spektar; O - jonizovani helijum sa neutralnim
helijumom i vodonikom; Z - linije metala bez vodonika ili
helijuma; Q - prisutnos ugljenikovih linija. Zadnje slovo označava
sekundarne spektralne karakteristike i može biti; P - magnetski
sa polarizovanom svetlošću; H - magnetski bez polarozovane
svetlosti; X - neobična ili neklasificirana; V - varijabilna |
| BL Lac objekat |
Vrsta eliptične
galaksije sa vrlo svetlim jezgrom kojem jako varira intenzitet
vidljive svetlosti koju emituje. Njihove glavne karakteristike su
vrlo jake kratkotrajne promene intenziteta svetlosti i jednoličan
spektar. |
| Blazar |
Termin
vezan uz BL Lac objekte i kvazare koji pokazuju vrlo velike
verijacije u intenzitetu vidljive svetlosti. |
| Bolometar |
Veoma
osetljiv detektor. Koristi se za merenje veoma malih količina
zračenja duž veoma obimnog pojasa talasnih dužina. |
